Sacuvaj planetu, podigni svoju svest

Tropska kisna suma prebivaliste je mnogobrojnih biljaka i zivotinja. Ako njeno unistavanje bude napredovalo istom brzinom kao danas, vec za pedesetak godina od nje ce ostati vrlo malo. Unistavanjem tropskih kisnih suma nece samo hiljade raznih zivotinjskih vrsta biti izbrisane sa lica zemlje, vec ce se promeniti i klima na citavoj planeti, sto bi moglo prouzrokovati katastofu za covecanstvo.

Tropske kisne sume zauzimaju 10 miliona kvadratnih kilometara najvlaznijih podrucja na Zemlji. Svaka kisna suma je posebni viseslojni zivotni prostor. To je slozen splet biljnih i zivotinjskih zajednica, koje zive u jedinstvenoj ravnotezi i u klimi koju same stvaraju. Skoro sav zivot u kisnoj sumi odvija se na visini od oko 30 metara iznad zemlje.

Gotovo sve preostale kisne sume nalaze se u zemljama u razvoju, kojima su one znatan izvor prihoda. Strani dugovi su za mnoge siromasne zemlje veliki problem. Prodaja drveta osigurava neophodno finansiranje izgradnje bolnica i skola te pomaze razvoju privrede. Broj stanovnika, posebno u zemljama u razvoju, neprestano raste. Da bi svi ti ljudi mogli preziveti, potrebna im je hrana, velike obradive povrsine zemlje, velike kolicine goriva i gradjevinskog materijala za izgradnju kuca. Stanovnistvo je prisiljeno krciti nove delove suma kako bi stvorilo nove obradive povrsine. Ali cim se to tlo iscrpi stanovnici se sele na nova podrucja. 300 miliona ljudi unisti na taj nacin 7 miliona hektara suma godisnje. Najmanje 4,5 miliona hektara kisnih suma godisnje se posece da bi se zadovoljila sve veca potreba za tvrdim drvetom. Ali, drvecu iz kojih se dobijaju neke vrste drveta potrebni su vekovi da ponovo izrastu. Vrlo ih je tesko nadoknaditi ili uzgajati na plantazama. Veliki stocari kupuju ogromne povrsine kisnih suma, pale ih i pretvaraju u pasnjake. Nakon nekoliko godina tlo je na tim podrucjima iscrpljeno pa stocari pale nova sumska podrucja da bi stvorili nove pasnjake.

Pored biljaka koje sluze kao hrana, u kisnim sumama sigurno postoji jos mnogo hiljada sirovina koje bi mogle biti korisne za covecanstvo. Desetina svih lekova koji se danas upotrebljavaju poticu iz kisne sume, ali stvarno je iznenadjujuce da se skoro nista ne zna o mnogim biljnim vrstama, koje tamo uspevaju. Jos je vaznije to sto atmosfera od koje svi zavisimo delimicno nastaje procesom fotosinteze u zelenim biljkama pod uticajem Suncevog svetla. Zbog toga se kisne sume u kojima raste velika kolicina biljaka, nazivaju i pluca zemlje. Pored toga, sume pod uobicajenim okolnostima apsorbuju Suncevo zracenje. Sad kad one nestaju, menja se i albedo (kolicina reflektovanog i apsorbovanog zracenja) zemljine povrsine. To ce pomeriti ravnotezu konvekcije (prenos topline zraka), odnose vetrova i ritam kisa, a time  promeniti i klimu na celom svetu. 1988.godine je u Brazilu spaljeno 200.000 kvadratnih kilometara sume, cime je 500miliona tona ugljen-dioksida , koji izaziva efekt staklene baste, pusteno u atmosferu. Time je ugrozen celokupan zivot na nasoj planeti. Seca suma u gornjim tokovima reka ugrozava riblji fond u njihovoj citavoj duzini. Unistavanjem kisnih suma menja se i klima. Sume vise ne mogu zadrzavati vlagu, pa kise zato menjaju recna korita i uzrokuju poplave. Kad vise nema kise, dolazi do dugih susnih perioda.

Kako funkcionise kisna suma?

Kisa se najpre zadrzava na listovima drveca. Pojedine biljke skupljaju vodu. Voda curi niz stabljike sve dok ne stigne do sumskog tla. Zemlja je upija. Deo vode otice potocima i rekama. Veliki deo apsorbuje korenje drveca. Drvece upija vodu i kroz deblo je dovodi cak do visine od 65 metara. Voda isparava iz krosanji drveca i stvara oblake koji sadrze vise od bilijardu litara vode.

Kisne sume se nalaze u Juznoj Americina podrucju reke Amazon, u Africi na podrucju Gvineje i Konga, na malajskoj grupi ostrva, od gorskih lanaca zapadne Indije, pa do visokih i vlaznih pacifickih ostrva, ako i na Madagaskaru i Maskarenima.

Sta uraditi?

Prema proceni godisnje se unisti do 29 miliona hektara kisne sume. Satelitske su slike pokazale da je 1988. godine jedna desetina ogromne kisne sume uz Amazon bila u plamenu. Unistavanje kisnih suma na tom i na drugim podrucjima se, medjutim, i dalje nastavlja. Agrarne reforme bi mogle spasiti kisne sume, ali bi takva temeljna promena sada verovatno dosla prekasno. Jasno je da kisne sume ne mogu ostati potpune nedirnute, jer su ljudima preko potrebni drveni proizvodi, pa bi zbog toga trebalo pronaci ucinkovite metode za obnavljanje suma. Udruzenjima za zastitu prirode moramo dati vecu podrsku pri njihovim naporima da izvrse pritisak na svoje vlade.

Zastitimo ih!!!!

Do zagadjivanja dolazi kada se stetne materije oslobode u okolinu u tolikim kolicinama da ugrozavaju ljude, zivotinje, biljke i njihova stanista. Kontrola zagadjivanja je najveći problem s kojim je suocen savremeni svet. Ogromna podrucja mogu za kratko vreme postati nepodesna za zivot, a mnoge biljke i zivotinje mogu zauvek isceznuti. Javno mnjenje danas vrsi pritisak na vlade i industriju da se bore protiv zagadjivanja.

Dimovi i izduvni gasovi

Izduvne cevi automobila i fabrike ispustaju produkte sagorevanja- otpadne gasove u vazduh. Neki od ovih gasova se mesaju sa oblacima proizvodeci kisele kise koje ubijaju biljke. Ugljen-dioksid zadrzava toplotu koju bi zemlje vratila u vasionu i moze dovesti do globalnog otopljavanja. Za druge gasove, jedinjenja ugljenika sa halogenim elementima, nazvana CFC smatra se da ostecuju ozonski omotac - gasnu barijeru koja zaustavlja stetno zracenje sunca. Buka takodje moze biti oblik zagadjivanja, jer saobracajna i avionska buka narusavaju kvalitet zivota.

Gomilanje smeca

Smece sa proizvodi u ogromnim kolicinama i na svetu ima sve manje mesta za njegovo odlaganje. Reciklaza (prerada i ponovno koriscenje) stakla, papira i drugih odpadaka smanjuje potrebu za njihovim gomilanjem. Radioaktivni otpaci proizvedeni u nuklearnim elektranama ostaju opasni hiljadama godina.

Mrtve reke

Industrijski otpad izbacen u reke može unistiti celokupan njihov svet. Vestacka djubriva izazivaju prekomeran rast algi koje trose kiseonik iz vode, ubijajuci tako ribe i vodene biljke. Medjunarodnim dogovorima zacrtano je da sve zemlje treba da prestanu odlaganje otpadaka u more i smanje zagadjivanje reka i jezera.

    Voda je zivotna sredina u kojoj je nastao zivot i bez ciste i zdrave vode nema zivota. Vecina reka, narocito u razvijenim zemljama sveta, postale su kanali otpadnih voda. Industrijske i komunalne otpadne vode prevazisle su kapacitete vodenih tokova, pa voda nije u stanju da te otpadne materije razgradi. Velike reke u Evropi nose tone stetnih supstanci (npr. soli teskih matala: zive, olova, kadmijuma, te celuloznu pulpu, ulja, deterdzente i dr.), pa se ne mogu koristiti za pice i rekreaciju. Necistoce u vodi se razgradjuju pomocu razgradjivaca. Medjutim, ako su ti procesi neprirodni i voda opterecena velikim kolicinama stetnih supstanci, potreban je dovod rastvorenog kiseonika radi povecanih oksidacionih procesa.

    Zbog toga se smanjuje kolicina kiseonika potrebnog zivim bicima (biljke, ribe i dr.). U krajnjem slucaju, nedostatak kiseonika dovodi do uginuca zivih bica u vodi i takva voda postaje mrtva. U takvoj vodi mogu ziveti samo anaerobne bakterije, koje mogu ziveti bez kiseonika.

    Prema procenama, u mora i okeane godisnje se ispusti oko 6 miliona tona nafte i njenih derivata, 200.000 tona olovnih spojeva, 5.000 tona zive i ogromne kolicine pesticida. Osim toga, znatne kolicine nafte i njenih derivata dospevaju u mora i okeane kao posledica udesa tankera i kvarova na naftnim platformama. Voda je nezamenljiva u velikom broju tehnoloskih postupaka.

     Poznati su podaci o potrošnji tehnoloske vode po jedinici proizvoda u nekim granama industrije. Ako se u vodene tokove ispustaju fosfati i nitrati iz vestackih djubriva, deterdzenti iz domacinstava i hemijske industrije te filtrat iz deponija otpada, tada te materije potpomazu rast vodenih algi, koje imaju izraženu potrebu za kiseonikom. Time se voda još više osiromasuje sa kiseonikom. Uginucem i truljenjem tih algi trose se i poslednje zalihe kiseonika u vodi, sto dovodi do gasenja zivota.

    Već hiljadama godina ljudi nanose patnju zivotinjama. Zivotinje se takodje i danas zrtvuju    na milione za prehrambenu industriju. Varvarski eksperimenti na zivotinjama  cak se finansiraju ili tolerisu. Zivotinje se love i zatvaraju i skoro da nemaju prostora i hrane da  prezive... Sta bi izmucena  stvorenja nama rekla? Ko moze nama iskazati sve patnje zivotinja ?

    Trenutna pravna zastita zivotinja u Srbiji je oskudna i neprimerena. Dakle, postoje odredjeni pravni propisi koji “stite” zivotinje, ali ti propisi ne definisu dobrobit zivotinja, zlostavljanje zivotinja, ne obuhvataju sve zivotinjske vrste, nisu precizno formulisani. Propisi koji “stite” zivotinje se ne sprovode, pa javnost i ne zna za njih.

    Prihvatam cinjenicu da se domace zivotinje gaje u cilju zadovoljavanja osnovnih zivotnih potreba coveka i drugih zivotinja, ali buduci da ove zivotinje u potpunosti zavise od covekove brige i nege, smatramo da gajenje zivotinja za ishranu mora biti takvo da se izbegne bol, patnja i stres! Domacim zivotinjama neophodno je obezbediti zadovoljenje osnovnih potreba, u skladu sa njihovom vrstom.

  U grupu oglednih zivotinja ne spadaju samo misevi, pacovi i zamorci, vec prakticno sve zivotinje – od jednocelijskih do primata. Naucna saznanja nedvosmisleno ukazuju da je vecina zivotinja, koje se koriste u ogledima - od glavonozaca do sisara, osetljiva na bol, patnju i stres.

Ovo saznanje moralno obavezuje coveka da ogranici koriscenje ovih zivotinja tako sto ce ih koristi samo ukoliko postoje realne sanse da će to unaprediti njegovo znanje ili dati opste korisne rezultate za dobrobit coveka i drugih zivotinja, sa krajnjim ciljem - da se koriscenje oglednih zivotinja zameni alternativnim metodama!

Potrebno je razvijati i primenjivati postupke koji bi zamenili, smanjili i usavrsli oglede na životinjama - 3R pravilo!!!

     Problem plasticnih kesa je u Srbiji nastao pocetkom devedesetih godina, kada je celokupan sistem usao u proces tranzicije. Potrosacki stil zivota uveo je pojam besplatnih plasticnih kesa. Ubrzo potom, problem je nekontrolisano rastao. Poslednjih dvadeset godina, drzava nije ucinila gotovo nista da utice na smanjenje prometa plasticnih kesa, koje se u prirodi razlazu vise stotina godina.

    Probleme koje treba resiti:
1) Problem plasticnih kesa raste svake godine
2) Plasticne kese se razgradjuju stotinama godina
3) Srbija nema zakon o kontroli prometa i standardima za plasticne kese
4) Srbija reciklira vrlo mali deo sopstvenog otpada
5) Gradjani ne znaju dovoljno o posledicama koje plasticne kese uzrokuju

     Zamislite Srbiju oslobodjenu od otpada plasticnih kesa. Postoji sansa da Srbija postane prva u regionu koja bi se zalozila za resavanje tog globalnog problema covecanstva; pravo na to imaju svi gradjani, a to pravo je zapisano u Ustavu republike. Zamislite Srbiju osiscenu od smeca, deponija - i postanite deo inicijative da se resavanje brojnih problema zapocne sistematskim resavanjem makar jednog u nizu problema.

     Naucnici pretpostavljaju da su covekove aktivnosti najverovatnije uzrok globalnog zagrevanja. OK, ako smo sami odgovorni za to, da li bismo mogli nesto da ucinimo da se zagrevanje zaustavi? Evo par predloga, koje su predlozili naucnici, sta se moze uraditi da se spreci dalje globalno zagrevanje.

    Paralelno sa opstim nastojanjima da se smanji oslobadjanje gasova koji izazivaju efekat staklene baste, mnogi naucnici misle da bi to bilo moguce postavljanjem neke vrste kosmickog suncobrana.

    Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, Pol Krutzen, predlozio je da se nekoliko miliona tona sumpora prebaci u gornje slojeve atmosfere sto bi, kako on procenjuje, 1 % sunčeve svetlosti vracalo natrag u svemir i tako smanjilo zagrevanje. Nezgodna strana te ideje je mogućnost pojave kiselih kisa.

    Americki astronom Rodzer Ejndzel predlaze lansiranje miliona malih, lakih zastora od providnog filma, precnika oko pola metra i teskih oko jedan gram. Parkirani u takozvanoj L-1 orbiti, ovi zastori smanjili bi zagrevanje za oko 2%. Lansiranje bi se obavljalo specijalnim elektromagnetnim lanserima, svakih 5 minuta, tokom deset godina.

    Astronom Kertis Strak, predlaze koriscenje prasine, koje na Mesecu ima u neogranicenim kolicinama, za stvaranje duguljastog oblaka. Zaklanjajuci Sunce nekoliko sati mesecno, taj oblak bi smanjio osuncanost Zemlje za više od 1%.

    Na zalost, ove i druge metode kostale bi na bilione dolara. Ali, sta je to u poredjenju sa vrednoscu zivota na Zemlji..... ??? Da li je vrema da preuzmemo odgovornost za sopstvene postupke i pocnemo da ispravljamo stvari, dok jos uvek nije kasno, i dok jos uvek ima sta da se sacuva??????

      Evo nekih jednostavnih ideja kako svako od nas kao pojedinac moze da doprinese  resavanju klimatske kriz:

    Kompaktna fluorescentna svetlost (CFLs) traje i do 10 puta duze nego tradicionalna sijalica i koristi samo delic anergije u odnosu na obicnu sijalicu, sto dovodi do ustede novca zbog duzeg roka trajanja.

    Ako milion ljudi zameni samo jednu sijalicu sa zarnom niti kompaktnom fluorescentnom sijalicom (CFLs), moglo bi se eliminisati vise od 200.000 tona CO2 emisije.

     Sadnjom drveca oko kuce, mogu se smanjiti troskovi hladjenja kuce i za do 50%, a time i omoguciti sebi malo hlada na toplom letnjem danu.

     Od iste kolicine energije koja je potrebna da se napravi samo jedna potpuno nova konzerva, moze se napraviti 20 novih konzervi od recikliranih materijala.

     Snizavanjem temperature grejanja za samo 1 stepen celzijus mozete troskove grejanja sniziti za 3%, a time smanjiti i potrosnju energije potrebne za grejanje.

      Kad bi samo 1 milion domova presao na koriscenje solarne energije, godisnja emisija bi se smanjila za 7 miliona tona.

     Svakom tona recikliranja papira sacuva dovoljno elektricne energije za snabdevanje trosobnog stana za celu godinu.

    Ovo su naravno samo neke od mogucnosti kako iz svog doma mozemo doprineti sprecavanju kalimatske krize......bice ih jos.....   Naravno, ovo je ipak Srbija, i sve ove mogucnosti nisu nam dostupne. Ali kad bi bilo moguce sve ovo uraditi, koliko od nas bi zaista to i ucinilo?????!!!!!! 

     Efekat staklene bašte je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremecajem energetske ravnoteze izmedju kolicine zracenja koje od Sunca prima i u svemir zraci Zemljina povrsina. Ovaj efekat predstavlja rezultat povecanja kolicine zracenja koje ne moze od povrsine Zemlje da bude emitovano u svemir, već ga atmosfera upije i postane toplija. Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje, dok ostatak (zracenje manjih talasnih duzina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih duzina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Medjutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zracenje, doci ce do povecanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.

Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih duzina, dobar deo toga stigne do Zemljine povrsine, doprinosi stvaranju i odrzavanju svog života na Zemlji, a deo tog zracenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnotezi. Ako nesto zadrzi deo tog zracenja, ravnoteza se kvari i nastaju problemi. Ono sto zadrzi zracenje je poznato pod nazivom gasovi staklene baste, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje.

      Globalno zagrevanje je naziv za povecanje prosecne temperature atmosfere i okeana narocito u 20. veku.

      O uzrocima i krajnjim posledicama globalmog zagrevanja ne postoji naucni konsenzus. Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji povecana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene baste u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zastitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, ciji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.

      Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime ( The Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change) je dodatak medjunarodnom sporazumu o klimatskim promenama potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene baste. Do sada ga je potpisalo 170 država i vladinih organizacija. Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine. Države koje su ga ratifikovale čine 61% zagađivača.

     Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC), 11. decembra 1997. godine. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 drzava i da drzave koje su ratifikovale protokol cine najmanje 55% zagadjivaca.To se dogodilo 16. februara 2005. godine kada je Rusija ratifikovala Protokol. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine.

     Protokolom se smanjuje ispustanje sest gasova koji izazivaju efekat staklene baste: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida. U poslednjih nekoliko decenija povecale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog koriscenja fosilnih goriva u industriji, saobracaju itd., što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Sjedinjene Americke Drzave i neke manje drzave odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota. Mnogi naucnici smatraju da je protokol postavio previse skromne ciljeve kojima se nece postici veci pomaci. 

   Planeta Zemlja.... jedino mesto gde ljudi, kao takva bica mogu da opstanu i egzistiraju. Ali koliko smo mi svi stvarno svesni toga da nemamo gde drugde da odemo? Koliko se ljudi trude i rade na tome da je sacuvaju? Da li smo stvarno svesni koliko je stete vec ucinjeno, i da je vreme da pocnemo da radimo na tome da sacuvamo ovo malo sto je ostalo, i pokusamo da ispravimo greske, ako je to uopste vise i moguce?

    Svako od nas se pita sta ja, kao pojedinac, mogu tu da uradim? Naravno da moze, i to mnogo..... Kad bi se svaki covek samo malo potrudio, mogao bi da doprinese ocuvanju planete. Samo treba promeniti stare navike, i usvojiti nove, koje su ispravnije i humanije.... Treba razmisljati i o buducim generacijam, koje tek dolaze, i sta ce njima ostati, ako se budemo i dalje ovako ponasali, i unistavali sve oko nas. Samo treba ukazati na kljucne proble, podici ljudima svest o trenutnoj situaciji, i ubediti ih da svako moze svojim ponasanjem da doprinese ocuvanju okoline.....