Sacuvaj planetu, podigni svoju svest

     Naucnici pretpostavljaju da su covekove aktivnosti najverovatnije uzrok globalnog zagrevanja. OK, ako smo sami odgovorni za to, da li bismo mogli nesto da ucinimo da se zagrevanje zaustavi? Evo par predloga, koje su predlozili naucnici, sta se moze uraditi da se spreci dalje globalno zagrevanje.

    Paralelno sa opstim nastojanjima da se smanji oslobadjanje gasova koji izazivaju efekat staklene baste, mnogi naucnici misle da bi to bilo moguce postavljanjem neke vrste kosmickog suncobrana.

    Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, Pol Krutzen, predlozio je da se nekoliko miliona tona sumpora prebaci u gornje slojeve atmosfere sto bi, kako on procenjuje, 1 % sunčeve svetlosti vracalo natrag u svemir i tako smanjilo zagrevanje. Nezgodna strana te ideje je mogućnost pojave kiselih kisa.

    Americki astronom Rodzer Ejndzel predlaze lansiranje miliona malih, lakih zastora od providnog filma, precnika oko pola metra i teskih oko jedan gram. Parkirani u takozvanoj L-1 orbiti, ovi zastori smanjili bi zagrevanje za oko 2%. Lansiranje bi se obavljalo specijalnim elektromagnetnim lanserima, svakih 5 minuta, tokom deset godina.

    Astronom Kertis Strak, predlaze koriscenje prasine, koje na Mesecu ima u neogranicenim kolicinama, za stvaranje duguljastog oblaka. Zaklanjajuci Sunce nekoliko sati mesecno, taj oblak bi smanjio osuncanost Zemlje za više od 1%.

    Na zalost, ove i druge metode kostale bi na bilione dolara. Ali, sta je to u poredjenju sa vrednoscu zivota na Zemlji..... ??? Da li je vrema da preuzmemo odgovornost za sopstvene postupke i pocnemo da ispravljamo stvari, dok jos uvek nije kasno, i dok jos uvek ima sta da se sacuva??????

      Evo nekih jednostavnih ideja kako svako od nas kao pojedinac moze da doprinese  resavanju klimatske kriz:

    Kompaktna fluorescentna svetlost (CFLs) traje i do 10 puta duze nego tradicionalna sijalica i koristi samo delic anergije u odnosu na obicnu sijalicu, sto dovodi do ustede novca zbog duzeg roka trajanja.

    Ako milion ljudi zameni samo jednu sijalicu sa zarnom niti kompaktnom fluorescentnom sijalicom (CFLs), moglo bi se eliminisati vise od 200.000 tona CO2 emisije.

     Sadnjom drveca oko kuce, mogu se smanjiti troskovi hladjenja kuce i za do 50%, a time i omoguciti sebi malo hlada na toplom letnjem danu.

     Od iste kolicine energije koja je potrebna da se napravi samo jedna potpuno nova konzerva, moze se napraviti 20 novih konzervi od recikliranih materijala.

     Snizavanjem temperature grejanja za samo 1 stepen celzijus mozete troskove grejanja sniziti za 3%, a time smanjiti i potrosnju energije potrebne za grejanje.

      Kad bi samo 1 milion domova presao na koriscenje solarne energije, godisnja emisija bi se smanjila za 7 miliona tona.

     Svakom tona recikliranja papira sacuva dovoljno elektricne energije za snabdevanje trosobnog stana za celu godinu.

    Ovo su naravno samo neke od mogucnosti kako iz svog doma mozemo doprineti sprecavanju kalimatske krize......bice ih jos.....   Naravno, ovo je ipak Srbija, i sve ove mogucnosti nisu nam dostupne. Ali kad bi bilo moguce sve ovo uraditi, koliko od nas bi zaista to i ucinilo?????!!!!!! 

     Efekat staklene bašte je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremecajem energetske ravnoteze izmedju kolicine zracenja koje od Sunca prima i u svemir zraci Zemljina povrsina. Ovaj efekat predstavlja rezultat povecanja kolicine zracenja koje ne moze od povrsine Zemlje da bude emitovano u svemir, već ga atmosfera upije i postane toplija. Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje, dok ostatak (zracenje manjih talasnih duzina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih duzina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Medjutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zracenje, doci ce do povecanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.

Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih duzina, dobar deo toga stigne do Zemljine povrsine, doprinosi stvaranju i odrzavanju svog života na Zemlji, a deo tog zracenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnotezi. Ako nesto zadrzi deo tog zracenja, ravnoteza se kvari i nastaju problemi. Ono sto zadrzi zracenje je poznato pod nazivom gasovi staklene baste, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje.

      Globalno zagrevanje je naziv za povecanje prosecne temperature atmosfere i okeana narocito u 20. veku.

      O uzrocima i krajnjim posledicama globalmog zagrevanja ne postoji naucni konsenzus. Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji povecana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene baste u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zastitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, ciji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.

      Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime ( The Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change) je dodatak medjunarodnom sporazumu o klimatskim promenama potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene baste. Do sada ga je potpisalo 170 država i vladinih organizacija. Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine. Države koje su ga ratifikovale čine 61% zagađivača.

     Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC), 11. decembra 1997. godine. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 drzava i da drzave koje su ratifikovale protokol cine najmanje 55% zagadjivaca.To se dogodilo 16. februara 2005. godine kada je Rusija ratifikovala Protokol. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine.

     Protokolom se smanjuje ispustanje sest gasova koji izazivaju efekat staklene baste: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida. U poslednjih nekoliko decenija povecale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog koriscenja fosilnih goriva u industriji, saobracaju itd., što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Sjedinjene Americke Drzave i neke manje drzave odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota. Mnogi naucnici smatraju da je protokol postavio previse skromne ciljeve kojima se nece postici veci pomaci. 

   Planeta Zemlja.... jedino mesto gde ljudi, kao takva bica mogu da opstanu i egzistiraju. Ali koliko smo mi svi stvarno svesni toga da nemamo gde drugde da odemo? Koliko se ljudi trude i rade na tome da je sacuvaju? Da li smo stvarno svesni koliko je stete vec ucinjeno, i da je vreme da pocnemo da radimo na tome da sacuvamo ovo malo sto je ostalo, i pokusamo da ispravimo greske, ako je to uopste vise i moguce?

    Svako od nas se pita sta ja, kao pojedinac, mogu tu da uradim? Naravno da moze, i to mnogo..... Kad bi se svaki covek samo malo potrudio, mogao bi da doprinese ocuvanju planete. Samo treba promeniti stare navike, i usvojiti nove, koje su ispravnije i humanije.... Treba razmisljati i o buducim generacijam, koje tek dolaze, i sta ce njima ostati, ako se budemo i dalje ovako ponasali, i unistavali sve oko nas. Samo treba ukazati na kljucne proble, podici ljudima svest o trenutnoj situaciji, i ubediti ih da svako moze svojim ponasanjem da doprinese ocuvanju okoline.....