Sacuvaj planetu, podigni svoju svest

           

      Evo nekih jednostavnih ideja kako svako od nas kao pojedinac moze da doprinese  resavanju klimatske kriz:

    Kompaktna fluorescentna svetlost (CFLs) traje i do 10 puta duze nego tradicionalna sijalica i koristi samo delic anergije u odnosu na obicnu sijalicu, sto dovodi do ustede novca zbog duzeg roka trajanja.

    Ako milion ljudi zameni samo jednu sijalicu sa zarnom niti kompaktnom fluorescentnom sijalicom (CFLs), moglo bi se eliminisati vise od 200.000 tona CO2 emisije.

    Ako bi samo 1 milion domacinstava zamenio 4 obicna sijalice se CFLs, bila bi smanjena emisija gasova koji dovode do pojave efekta staklene baste za 900.000 tona.

     Sadnjom drveca oko kuce, mogu se smanjiti troskovi hladjenja kuce i za do 50%, a time i omoguciti sebi malo hlada na toplom letnjem danu.

     Od iste kolicine energije koja je potrebna da se napravi samo jedna potpuno nova konzerva, moze se napraviti 20 novih konzervi od recikliranih materijala.

     Snizavanjem temperature grejanja za samo 1 stepen celzijus mozete troskove grejanja sniziti za 3%, a time smanjiti i potrosnju energije potrebne za grejanje.

      Kad bi samo 1 milion domova presao na koriscenje solarne energije, godisnja emisija bi se smanjila za 7 miliona tona.

     Svakom tona recikliranja papira sacuva dovoljno elektricne energije za snabdevanje trosobnog stana za celu godinu.

    Ovo su naravno samo neke od mogucnosti kako iz svog doma mozemo doprineti sprecavanju kalimatske krize......bice ih jos.....   Naravno, ovo je ipak Srbija, i sve ove mogucnosti nisu nam dostupne. Ali kad bi bilo moguce sve ovo uraditi, koliko od nas bi zaista to i ucinilo?????!!!!!! 

 

     Efekat staklene bašte je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremecajem energetske ravnoteze izmedju kolicine zracenja koje od Sunca prima i u svemir zraci Zemljina povrsina. Ovaj efekat predstavlja rezultat povecanja kolicine zracenja koje ne moze od povrsine Zemlje da bude emitovano u svemir, već ga atmosfera upije i postane toplija. Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje, dok ostatak (zracenje manjih talasnih duzina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih duzina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Medjutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zracenje, doci ce do povecanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.

Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih duzina, dobar deo toga stigne do Zemljine povrsine, doprinosi stvaranju i odrzavanju svog života na Zemlji, a deo tog zracenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnotezi. Ako nesto zadrzi deo tog zracenja, ravnoteza se kvari i nastaju problemi. Ono sto zadrzi zracenje je poznato pod nazivom gasovi staklene baste, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje.

 

      Globalno zagrevanje je naziv za povecanje prosecne temperature atmosfere i okeana narocito u 20. veku.

      O uzrocima i krajnjim posledicama globalmog zagrevanja ne postoji naucni konsenzus. Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji povecana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene baste u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zastitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, ciji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.

      Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime ( The Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change) je dodatak medjunarodnom sporazumu o klimatskim promenama potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene baste. Do sada ga je potpisalo 170 država i vladinih organizacija. Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine. Države koje su ga ratifikovale čine 61% zagađivača.

     Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC), 11. decembra 1997. godine. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 drzava i da drzave koje su ratifikovale protokol cine najmanje 55% zagadjivaca.To se dogodilo 16. februara 2005. godine kada je Rusija ratifikovala Protokol. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine.

     Protokolom se smanjuje ispustanje sest gasova koji izazivaju efekat staklene baste: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida. U poslednjih nekoliko decenija povecale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog koriscenja fosilnih goriva u industriji, saobracaju itd., što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Sjedinjene Americke Drzave i neke manje drzave odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota. Mnogi naucnici smatraju da je protokol postavio previse skromne ciljeve kojima se nece postici veci pomaci.