Tropska kisna suma prebivaliste je mnogobrojnih biljaka i zivotinja. Ako njeno unistavanje bude napredovalo istom brzinom kao danas, vec za pedesetak godina od nje ce ostati vrlo malo. Unistavanjem tropskih kisnih suma nece samo hiljade raznih zivotinjskih vrsta biti izbrisane sa lica zemlje, vec ce se promeniti i klima na citavoj planeti, sto bi moglo prouzrokovati katastofu za covecanstvo.
Tropske kisne sume zauzimaju 10 miliona kvadratnih kilometara najvlaznijih podrucja na Zemlji. Svaka kisna suma je posebni viseslojni zivotni prostor. To je slozen splet biljnih i zivotinjskih zajednica, koje zive u jedinstvenoj ravnotezi i u klimi koju same stvaraju. Skoro sav zivot u kisnoj sumi odvija se na visini od oko 30 metara iznad zemlje.
Gotovo sve preostale kisne sume nalaze se u zemljama u razvoju, kojima su one znatan izvor prihoda. Strani dugovi su za mnoge siromasne zemlje veliki problem. Prodaja drveta osigurava neophodno finansiranje izgradnje bolnica i skola te pomaze razvoju privrede. Broj stanovnika, posebno u zemljama u razvoju, neprestano raste. Da bi svi ti ljudi mogli preziveti, potrebna im je hrana, velike obradive povrsine zemlje, velike kolicine goriva i gradjevinskog materijala za izgradnju kuca. Stanovnistvo je prisiljeno krciti nove delove suma kako bi stvorilo nove obradive povrsine. Ali cim se to tlo iscrpi stanovnici se sele na nova podrucja. 300 miliona ljudi unisti na taj nacin 7 miliona hektara suma godisnje. Najmanje 4,5 miliona hektara kisnih suma godisnje se posece da bi se zadovoljila sve veca potreba za tvrdim drvetom. Ali, drvecu iz kojih se dobijaju neke vrste drveta potrebni su vekovi da ponovo izrastu. Vrlo ih je tesko nadoknaditi ili uzgajati na plantazama. Veliki stocari kupuju ogromne povrsine kisnih suma, pale ih i pretvaraju u pasnjake. Nakon nekoliko godina tlo je na tim podrucjima iscrpljeno pa stocari pale nova sumska podrucja da bi stvorili nove pasnjake.
Pored biljaka koje sluze kao hrana, u kisnim sumama sigurno postoji jos mnogo hiljada sirovina koje bi mogle biti korisne za covecanstvo. Desetina svih lekova koji se danas upotrebljavaju poticu iz kisne sume, ali stvarno je iznenadjujuce da se skoro nista ne zna o mnogim biljnim vrstama, koje tamo uspevaju. Jos je vaznije to sto atmosfera od koje svi zavisimo delimicno nastaje procesom fotosinteze u zelenim biljkama pod uticajem Suncevog svetla. Zbog toga se kisne sume u kojima raste velika kolicina biljaka, nazivaju i pluca zemlje. Pored toga, sume pod uobicajenim okolnostima apsorbuju Suncevo zracenje. Sad kad one nestaju, menja se i albedo (kolicina reflektovanog i apsorbovanog zracenja) zemljine povrsine. To ce pomeriti ravnotezu konvekcije (prenos topline zraka), odnose vetrova i ritam kisa, a time promeniti i klimu na celom svetu. 1988.godine je u Brazilu spaljeno 200.000 kvadratnih kilometara sume, cime je 500miliona tona ugljen-dioksida , koji izaziva efekt staklene baste, pusteno u atmosferu. Time je ugrozen celokupan zivot na nasoj planeti. Seca suma u gornjim tokovima reka ugrozava riblji fond u njihovoj citavoj duzini. Unistavanjem kisnih suma menja se i klima. Sume vise ne mogu zadrzavati vlagu, pa kise zato menjaju recna korita i uzrokuju poplave. Kad vise nema kise, dolazi do dugih susnih perioda.
Kako funkcionise kisna suma?
Kisa se najpre zadrzava na listovima drveca. Pojedine biljke skupljaju vodu. Voda curi niz stabljike sve dok ne stigne do sumskog tla. Zemlja je upija. Deo vode otice potocima i rekama. Veliki deo apsorbuje korenje drveca. Drvece upija vodu i kroz deblo je dovodi cak do visine od 65 metara. Voda isparava iz krosanji drveca i stvara oblake koji sadrze vise od bilijardu litara vode.
Kisne sume se nalaze u Juznoj Americina podrucju reke Amazon, u Africi na podrucju Gvineje i Konga, na malajskoj grupi ostrva, od gorskih lanaca zapadne Indije, pa do visokih i vlaznih pacifickih ostrva, ako i na Madagaskaru i Maskarenima.
Sta uraditi?
Prema proceni godisnje se unisti do 29 miliona hektara kisne sume. Satelitske su slike pokazale da je 1988. godine jedna desetina ogromne kisne sume uz Amazon bila u plamenu. Unistavanje kisnih suma na tom i na drugim podrucjima se, medjutim, i dalje nastavlja. Agrarne reforme bi mogle spasiti kisne sume, ali bi takva temeljna promena sada verovatno dosla prekasno. Jasno je da kisne sume ne mogu ostati potpune nedirnute, jer su ljudima preko potrebni drveni proizvodi, pa bi zbog toga trebalo pronaci ucinkovite metode za obnavljanje suma. Udruzenjima za zastitu prirode moramo dati vecu podrsku pri njihovim naporima da izvrse pritisak na svoje vlade.
Zastitimo ih!!!!
